Citroen DS “Ajkula” – Korak do savršenstva

Space Shuttle auto industrije

Kakva automobilčina! Kada sam prvi put video ovo čudo od automobila ostao sam bez teksta. Jednostavno, nisam mogao da poverujem da se ovako nešto moglo pojaviti u to vreme. Treba imati u vidu da je “Ajkula” počela da se proizvodi 1955. godine! Ej, čoveče! To je samo 10 godina od završetka II svetskog rata, a  delovao je kao koncept vozilo, kao futuristička zamisao nekog auto zanesenjaka, kao svemirski brod.
Imao sam tu sreću i zadovoljstvo da se provozam u njemu. Izuzetno prostran, nesvakidašnjeg dizajna, motor skoro nečujan, a o udobnosti i osećaju sigurnosti da i ne govorimo. Za ovu udobnost najzaslužnije je hidropneumatsko ogibljenje koje čoveku daje utisak kao da vozilo lebdi iznad asfalta.

Opel Kadett E – Suza suzu stiže

S obzirom da sam pisao o Kadett-u D moram koju reč da izdvojim i za njegovog naslednika, ne toliko zbog njegovih tehničkih karakteristika već zbog razlike u dizajnu između ova dva modela. Odlika dizajna Kadetta D bio je oštra ivica, kockasta forma dok kod njegovog naslednika potpuno suprotno – aerodinamičnost, zaobljene linije i oblik kapi vode.

E, baš zbog tog oblika (kap vode) je i dobio nadimak ”Suza” na ovim prostorima. Čini mi se da je Opel jedan od retkih proizvođača koji je uspeo da nove i stare generacije jednog modela vidljivo razdvoji a ne samo da to bude puko šminkanje. Pravi primer za tu ”politiku kuće” upravo možemo videti na primeru ova dva modela – Kadett D i Kadett E. 

Renault 4 – Jednostavnost i izdržljivost iznad svega

Nit’ je lep, nit’ je aerodinamičan, nit’ je brz ali je jedan od najpopularnijih vozila svih vremena. Postavljao sam sebi pitanje zašto je to tako, sve dok nisam seo u njega. Tada mi je postalo jasno. Svi vlasnici ovog automobila su se ponašali potpuno isto prilikom vožnje. Na njihovim licima se nije mogla videti nervoza, bili su vrlo opušteni a i sam odnos prema automobilu je bio drugačiji. Nekako, bili su smireni i nisu se preterano “tangirali“ čak i ukoliko ga čuknu prilikom parkiranja. Ma, jednostavno, svi su tretirali ovo vozilo kao vozilo koje će te sigurno prevesti iz tačke A u tačku B. Sam nadimak koji mu je od milošte prikačen govori dosta o njegovoj “lepoti“ i izdržljivosti – “Cokula“. I, zaista, kao da je napravljen prema vojničkoj čizmi – tako je izgledao a i izdržljivost mu je bila na zavidnom nivou.

NSU Prinz 1000 – Aristokrata sportskog srca

Iako je Princ prestao da se proizvodi pre nego što sam se ja rodio, definitivno je ostavio neizbrisiv trag u mom sećanju kao i u automobilskoj industriji uopšte. 

Ozbiljan automobil, miks aristokratskog držanja i naglašene sportske note, budio je želju u čoveku da ga nagazi “do daske”. Barem na mene je imao takav uticaj. I, zaista, ovo je bio izuzetno zahvalan automobil. Najčešće su ga vozili kao sportski auto, ali ste ga, takođe, mogli voziti i kao ekonomičan, porodični auto sa istim zadovoljstvom. Kojim god stilom da ga vozite on se neće buniti.

Mini Moris – Prva ljubav zaborava nema

Moj prvi susret sa ovom legendom bio je krajem 70-tih godina. Imao sam nekih 6-7 godina kada smo matori i ja šetali pored parkinga a ja prolazeći pored svakog od parkiranih automobila pogađao njihov naziv. To mi je bila omiljena zabava u to vreme. Ređali su se razni tipovi automobila. Od “fiće”, preko “stojadina”, “tristaća”, po nekog Golfa i “bube”, pa sve do njega – legende nad legendama.

Da se razumemo, video sam ja Mini po raznim katalozima i auto-magazinima koje je moj matori u to vreme redovno kupovao, ali ovo je bio “bliski susret treće vrste”.

O, da! To je bila ljubav na prvi pogled. Ljubav koja traje i dan danas. Naravno, pričam o prvobitnom Mini Morris-u, ovaj novi me ne tangira, ni najmanje. 

Gledano sa ove vremenske distance, ta ljubav je potpuno iracionalna jer teško da bih danas mogao da se “spakujem” sa svojih skoro 2 metra u njega. Možda, da otvorim šiber...